Sve o alergijama na hranu kod beba i dece
Sve veći broj dece pati zbog određenih alergija na hranu ili netolerancije određene vrste. Kako mogu ograničiti rizike za svoje dete?
Statistike pokazuju da se broj slučajeva alergije i netolerancije na hranu povećava vrtoglavom brzinom, uključujući i novorođenčad. Iako su pojedinačni slučajevi složeni i povezani sa više faktora, sam fenomen se danas može veoma dobro objasniti: organizam dolazi u kontakt sa supstancom koju ne „prepoznaje“ (ili koju više ne prepoznaje), što aktivira odbrambeni sistem radi zaštite od nepoznatog. Iako se javlja širok spektar simptoma, rešenje je uvek isto: izbegavanje, to jest potpuno uklanjanje tog sastojka iz ishrane.
Još jedna činjenica koja bi trebalo da vas umiri i koja je naučno dokazana je da će se postepenim i metodičnim dohranjivanjem i uvođenjem čvrste hrane smanjiti rizik od razvijanja takvih alergija. Evo nekih odgovora na glavna pitanja koja biste mogli imati o ovoj temi.
Da li dojenje pomaže u sprečavanju pojave alergija na hranu?
Uopšteno se smatra da dojenje smanjuje rizik od alergija na hranu.
U slučaju porodice u kojoj postoji „visoki rizik“ i koja ima određenu istoriju alergija (majka, otac, itd.), a posebno alergije na proteine koji se nalaze u kravljem mleku, dojenje je još više preporučljivo, a specijalista može čak preporučiti ograničavanje količine mlečnih proizvoda i drugih alergenih namirnica u ishrani majke. U idealnom slučaju bebe bi trebalo isključivo dojiti tokom prvih šest meseci života. Sa tačke gledišta imunološkog sistema, dojenje ga pojačava kod male dece. Takođe i digestivni sistem sazreva efikasnije. Zbog toga je bitno da se čvrsta hrana uvodi postepeno.
Koji su simptomi alergije?
U zavisnosti od namirnice koja je odgovorna za njenu pojavu, simptomi koji bi trebalo da vas uznemire su: povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, koprivnjača, blaga inflamacija usana i jezika (ili u nekim ozbiljnim slučajevima, angioedema), ekcem, astma i ORL infekcije koje se stalno ponavljaju, kao i prestanak normalnog ritma razvoja deteta, koji možete pratiti putem grafikona rasta i razvoja.
Koji su glavni alergeni?
Od početka uvođenja čvrste hrane pa do uzrasta od tri godine, četiri glavna alergena su: jaja, gluten, kikiriki i proteini iz kravljeg mleka. Simptomi su isti, a rešenje ostaje nepromenjeno: izbegavanje alergena.
Jaja
Za alergiju je često krivo belance, tako da vam savetujemo da ne dajete detetu belanca pre navršene jedne godine. Žumance se može uvesti nakon navršenih šest meseci života. Ako je kod bebe dijagnostikovana alergija na jaja, mora se uzeti u obzir da se mnoga jela prave od sastojaka koji sadrže jaja. Pročitajte pažljivo etikete i spisak sastojaka!
Gluten
Gluten je protein koji se nalazi u žitaricama, kao što su raž, zob, pšenica (uključujući pšenični hleb, pšenica spelta i pšenica khorasan) i ječam. Dakle, čim se dijagnostikuje alergija na gluten, sve proizvode koji se dobiju od ovih žitarica treba ukloniti iz ishrane. Srećom, današnji propisi zahtevaju da se gluten istakne na svim proizvodima koji sadrže ovaj protein. Proizvodi za bebe koji se uvode u njenom najranijem uzrastu po pravilu ne sadrže gluten. Postepeno uvođenje glutena je moguća počevši od navršenog 6. meseca.
Kikiriki
Kao u slučaju jaja i glutena, i kikiriki je prisutan u mnogim industrijskim prehrambenim proizvodima, koji nisu specijalno namenjeni za ishranu dece. Vaša odgovornost je da pročitate etiketu, da biste otkrili i najmanji trag njihovog prisustva u hrani!
Proteini kravljeg mleka
Alergija na mlečne proteine postala je uobičajena pojava, posebno kod novorođenčadi. Zamolite svog lekara da vam preporuči pravilnu ishranu za vas i vašu bebu.
Ostale kategorije potencijalnih alergena:
- Kikiriki i orašasti plodovi (orasi, lešnici, kikiriki, pistaći, bademi, šumski lešnici, indijski orasi, pekan orasi, brazilski orasi, orasi makadamije i slični proizvodi, itd.);
- Semenke (seme susama i njegovi derivati, itd.);
- Soja i prerađevine od soje;
- Rakovi, mekušci, ribe i proizvodi koji ih sadrže;
- Celer, senf, seme lupine i proizvodi koji ih sadrže;
- Sumpor dioksid i sulfiti u određenim koncentracijama.
„Koliko shvatam, pažljivo uvođenje novih namirnica smanjuje rizik od alergija na hranu. Kako to da uradim u praksi?"
Postepeno dohranjivanje vaše bebe, po savetu lekara specijaliste, i uvođenje čvrste hrane počinje - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije - od 6. meseca (do ovog uzrasta se preporučuje isključivo dojenje), uz pažljivo uvođenje samo jedne nove hrane odjednom. U slučaju dece sa određenom predispozicijom za pojavu takvih alergija, neki lekari čak preporučuju uvođenje po jedne nove namirnice jednom nedeljno.
Šta treba da znate:
- Izbegavajte žitarice koje sadrže gluten na početku dohranjivanja vaše bebe. Međutim, od šestog meseca možete početi sa uvođenjem žitarica bez glutena;
- Izbegavajte bebi da dajete hranu sa najvišim nivoom alergena, sve dok ne napuni 12 meseci (posebno kikiriki, belance, lešnik, orašaste plodove, celer, morske plodove, senf, itd.). Voće i povrće uvek pripremajte na odgovarajući način (pre nego što ih ubacite u pire ili kompot), jer se alergijska svojstva smanjuju kuvanjem.
Ko može da dijagnostikuje alergiju?
U početku vaš porodični lekar ili pedijatar može da vam prepiše testiranje krvi. Preporučuje se da se konsultujete sa alergologom. Možete čak pronaći alergologa specijalizovanog za probleme novorođenčadi.
Mogu li se ove alergije izlečiti?
Trenutno nema medicinskog tretmana za alergije na hranu. Standardna praksa je da se alergeni ponovo uvedu posle nekog vremena, čime se organizam postepeno desenzibilizuje pod nadzorom specijalista.
Sličan sadržaj
Trenutno se alergije ne mogu lečiti, ali se mogi sprečiti dojenjem, postepenim dohranjivanjem i postepenim uvođenjem alergenih namirnica
Simptomi alergije uključuju povraćanje, proliv, bolove u stomaku, koprivnjaču, blagu inflamaciju usana i jezika, ekcem, astmu i ORL infekcije koje se stalno ponavljaju, kao i prestanak normalnog ritma razvoja deteta.
Hrana sa najvećim alergenim potencijalom, koju morate da uvodite u ishranu bebe postepeno u određenim fazama razvoja, su jaja, gluten, lešnici i kravlje mleko.
Oligosaharidi u majčinom mleku
Draga nova mama,
4 čitanje
Povezani članci