Belančevine: previše dobre stvari?

Najbolje šta možete da učinite kako biste osigurali da Vaša beba dobije pravu količinu belančevina je dojenje. Ono je idealan izvor belančevina i ukupnih hranljivih materija za bebe jer se prilagođava njihovim promenjivim potrebama. To znači da ne morate da brinete da će Vaše majčino mleko imati previše (ili premalo) belančevina.

Istina je da Vaša beba treba belančevine za zdrav rast. Zapravo, treba joj više belančevina po kilogramu telesne težine od Vas. Međutim, previše belančevina može negativno uticati na njeno zdravlje. Istraživanja su pokazala da bebe koje konzumiraju previše belančevina prebrzo dobijaju na težini i ta dodatna masnoća može ostati s njima kako stare. Suprotno nekim uverenjima, bucmasta beba nije zdravija od deteta koje ima normalnu i zdravu težinu.

Sprečavanje zdravstvenih problema sada i u budućnosti

"Manja je verovatnoća da će dojenčad razviti uobičajene infekcije u detinjstvu kao što su proliv, ozbiljne prehlade ili infekcije uha i grla. I sve je više dokaza koji upućuju na to da je dojenje povezano sa zdravim rastom deteta, uključujući razvoj mozga, a kasnije i govor, inteligenciju i akademsku uspešnost", objašnjava dr Evelyn Spivey-Krobath, doktorka nauka, naučnica u ishrani u Nestlé Nutrition-u. Belančevine majčinog mleka igraju važnu ulogu u zdravlju Vaše bebe zbog imunoloških faktora, a i zato što sadrže amino-kiseline potrebne za razvoj mozga.

Savršene porcije

"Dojenje je povezano sa zdravom, poželjnom stopom debljanja tokom detinjstva i može pomoći Vašoj bebi da ostane na odgovarajućoj krivi rasta. To je delimično zbog prilagođenog nivoa belančevina koje majčino mleko sadrži. Dojenje takođe pruža umeren, ali dosledan zaštitni učinak protiv kasnije gojaznosti", objašnjava dr Spivey-Krobath. " Kombinacija studija otkrila je da su deca koja su dojena imala 20 % manji rizik od prekomerne težine (i 25 % manji rizik od gojaznosti) pri upisu u školu u poređenju s onima koja nikada nisu bila dojena."

Dužina vremena koje provedete dojeći takođe ima učinka. "Što je dete duže bilo dojeno, to mu je manji rizik od prekomerne težine ili gojaznosti u periodu od pet do šest godina", dodaje dr Spivey-Krobath. Stručnjaci za javno zdravstvo identifikovali su rešavanje problema gojaznosti i težine u detinjstvu kao ključan način za smanjenje zdravstvenih problema u kasnijem detinjstvu i odraslom dobu. "Dojenje deteta najbolji je način da osigurate da ono zdravo odraste."

Vaš akcijski plan

[] Učinite... hranite dete isključivo dojenjem u prvih šest meseci. Majčino mleko sadrži pravu količinu i kvalitet belančevina kako bi zadovoljilo promenjive potrebe Vaše bebe dok raste.

[] Nemojte... davati svom mališanu kravlje mleko u prvoj godini života. Sadrži više belančevina od majčinog mleka i nije pogodno za njegov nezreli probavni sistem.

^{Izvori
Agostoni C, Braegger C, Decsi T et al. Breast-feeding: A commentary by the ESPGHAN Committee on Nutrition. J Pediatr Gastroenterol Nutr 2009; 49(1):112–25. 
Arenz S, Ruckerl R, Koletzko B et al. Breast-feeding and childhood obesity—a systematic review. Int J Obes Relat Metab Disord 2004; 28(10):1247-56. 
Belfort MB, Rifas-Shiman SL, Kleinman KP et al. Infant feeding and childhood cognition at ages 3 and 7 years: effects of breastfeeding duration and exclusivity. JAMA Pediatr 2013; 167(9):836-44.
Cai S, Pang WW, Low YL et al. Infant feeding effects on early neurocognitive development in Asian children. Am J Clin Nutr 2015; 101(2):326–36.
Dewey KG. Growth characteristics of breast-fed compared to formula-fed infants. Biol Neonate 1998; 74(2):94-105. 
Fonseca AL, Albernaz EP, Kaufman CC et al. Impact of breastfeeding on the intelligence quotient of eight-year-old children. J Pediatr (Rio J) 2013; 89(4):346-53. 
Harder T, Bergmann R, Kallischnigg G et al. Duration of breastfeeding and risk of overweight: a meta-analysis. Am J Epidemiol. 2005; 162(5):397-403. 
Koletzko B, von Kries R, Closa R et al. Lower protein in infant formula is associated with lower weight up to age 2 y: a randomized clinical trial. Am J Clin Nutr 2009; 89(6):1836–45. 
Leventakou V, Roumeliotaki T, Koutra K et al. Breastfeeding duration and cognitive, language and motor development at 18 months of age: Rhea mother-child cohort in Crete, Greece. J Epidemiol Community Health 2015; 69(3):232–9. 
Victora CG, Barros FC, Horta BL et al. Breastfeeding and school achievement in Brazilian adolescents. Acta Paediatr 2005; 94(11):1656-60. 
Victora CG, Bahl R, Barrios AJ et al. Lancet Breastfeeding Series Group. Breastfeeding in the 21st century: epidemiology, mechanisms, and lifelong effect. Lancet 2016; 387(10017):475-90. 
Poslednji put revidirano: maj, 2017.}